Биоетичко друштво Србије
Поштоване колегинице и колеге,
Мајска трибина Биоетичког друштва Србије посвећена је трговини људима и
одржаће се у уторак, 21. маја у 19:00 часова у Трибинској сали Дома омладине.
У оквиру Трибине ће говорити проф. др Ђорђе Алемпијевић, као и полицијски
службеници Управе граничне полиције МУП-а и Полицијске управе за град
Београд-Управе за странце.
http://www.domomladine.org/debate/tribina-trgovina-ljudima-znacaj-sudsko-medicinske-ekspertize-zrtava/
У издању Transworld Research Network, из штампе је изашла књига под називом
BIOETHICS AND PHARMACOLOGY: ETHICS IN PRECLINICAL AND CLINICAL DRUG DEVELOPMENT,
уредници су проф. др Зоран Тодоровић, проф. др Милица Простран и проф. др Карел Турза.
Поштоване колегинице и колеге,
Трибина Биоетичког друштва Србије посвећена ТРАНСПЛАНТАЦИЈИ ТКИВА И ОРГАНА-етички, медицински и законски аспекти,
одржаће се 21. априла у 19:00 сати у Трибинској сали Дома омладине.
На Трибини говоре проф. др Слободан Савић, Институт за судску медицину, Медицински факултет Универзитета у
Београду и Вук Алексић, студент VI године Медицинског факултета Универзитета у Београду.
ДОБРОДОШЛИ, ДОБРОДОШЛЕ!
http://www.domomladine.org/debate/tribina-transplantacija-tkiva-i-organa-eticki-medicinski-i-zakonski-aspekti-transplantacije-tkiva-i-organa/
Поштоване колегинице и колеге,
Следећа трибина Биоетичког друштва Србије ће се одржати у четвртак 21.
марта у 19 часова у Трибинској сали Дома омладине Београда: доц. др
Александар М. Трбовић ће одржати предавање под називом: "Генетски
измењени организми". http://www.domomladine.org/debate/tribina-genetski-izmenjeni-organizmi/
Трибина Биоетичког друштва Србије одржаће се 21. фебруара у 20 часова у Трибинској сали Дома омладине Београда, проф. др Александар Дамјановић ће одржати предавање под називом: "О филозофији самоубиства-разматрања једног психијатра"
Најаву на сајту Дома омладине и детаљније обавештење можете погледати овде.
Обавештење у пдф формату можете преузети овде 
Поштоване колегинице и колеге,
Поштовани чланови Биоетичког друштва Србије,
На жалост дошло је до грешке приликом штампања плаката за нашу трибину.
Наиме, годишња скупштина и трибина Биоетичког друштва Србије одржаће се у
ПОНЕДЕЉАК 21.01.2012. године, у 19ч у КЛУБУ Дома Омладине.
Тема трибине је: "ДА ЛИ ЈЕ АРМАГЕДОН АЛТЕРНАТИВА МОРАЛНОМ ПОБОЉШАЊУ?", говори проф. др Војин Ракић, научни саветник.
Такође, у овом термину трибине одржаће се и Годишња скупштина Биоетичког друштва Србије.
(http://www.domomladine.org/debate/tribina-da-li-je-armagedon-alternativa-moralnom-poboljsanju/)
Хвала унапред,
Све најбоље
БИОЕТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕ
Обавештавамо Вас да ће се децембарска трибина Биоетичког друштва Србије посвећена превенцији дефеката неуралне цеви и примени фолне киселине
одржати 21. децембра у 19:00 часова у Трибинској сали Дома омладине (ДОБ).
Добродошли,
Добродошле!
http://www.domomladine.org/debate/tribina-folna-kiselina-i-njena-primena-u-srbiji/
БИОЕТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕ
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ, УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ОДБОР 41. СИМПОЗИЈУМА "СТРЕМЉЕЊА И НОВИНЕ У МЕДИЦИНИ"
Трибина: "ЕУТАНАЗИЈА"
недеља, 21. октобар 2012. у 19:00 ДОБ//Трибинска сала 
Правни, медицински и етички аспекти проблема
Трибина Биоетичког друштва Србије.
Организатор и модератор скупа: докторанд Милијана Ђерић
Говоре: Милијана Ђерић, докторанд (Филозофски факултет, Универзитет у Београду), на тему "Аргументи за и против еутаназије: увод у проблем еутаназије"; проф. др Јован Бабић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду), на тему "Еутаназија: између милосрђа и легализације"; проф. др Слободан Савић (Медицински факултет, Универзитет у Београду), на тему "Медицински и правни проблеми у вези са еутаназијом";
Иако је прошло скоро пола века од почетка дебате о еутаназији, она и данас представља горући проблем који буди многе контроверзе и заузима изузетно значајно место у биоетичкој дебати. Проблем је већ у изналажењу добре дефиниције.
Зато је важна појмовна анализа да би се избегла двозначност и друге нејасноће. Наиме, већ сама етимологија речи еутаназија баца сенку на јасно дефинисање њеног значења: да ли је начин смрти или сама смрт оно што треба да буде добро за онога ко умире? Такође, конвенционално мишљење разликује пасивну и активну еутаназију, и склоно је да прву сматра морално оправданом док другу инкриминизује. Међутим, има и оних аутора који указују на контрадикторност оваквог становишта: јер ако једноставно ускратимо лечење, пацијент може да умире дуже и тако може да пати више него што би патио када би се предузео директнији поступак и када би му се дала смртоносна ињекција.
Рефлексија о еутаназији отвара и многа друга питања. Аргументи који се износе у прилог еутаназији претпостављају постојање прима фацие права на одбијање третмана одржавања у животу, односно права на смрт.
Да ли, међутим, такво право имплицира и право на помоћ код умирања - право на асистирано самоубиство? Да ли постоји опасност од прогресије добровољне еутаназије у недобровољну? Која је тачно улога информисаног пристанка? Да ли бол може зазузети место аутономије? У крајњој линији, на који начин приступити правној регулацији еутаназије када комплексност њене природе захтева моралну рефлексију која можда надилази семантичке оквире правних категорија. Проблем еутаназије, дакле, представља не само медицинско, већ етичко, социјално и правно питање које захтева дубљу концептуалну анализу.
О Биоетичком друштву Србије
Почетком априла 2008. године, са седиштем на Медицинском факултету Универзитета у Београду, основано је Биоетичко друштво Србије. Циљ Друштва је превасходно да подстиче и развија биоетику, биоетичку едукацију и биоетичка истраживања. (...) Оснивачи Биоетичког друштва Србије су бројни истраживачи и експерти из природнонаучних, друштвенонаучних и хуманистичких дисциплина, чија су интелектуална интересовања последњих година фокусирана на најразличитије сегменте биоетике - веома популарног интелектуалног пројекта који у себе укључује велик број дисциплина, а у циљу успостављања једног новог теоријског и практичног третирања биоса, то јест целокупног света живота. Осим што је оснивањем Биоетичког друштва Србије започело формирање својеврсне биоетичке арене Србије, на овај начин се отвара и могућност будуће сарадње и "умрежавања" новооснованог Друштва са бројним сличним регионалним организацијама у циљу теоријског и практичног ангажмана на биоетичком (ре)конструисању човека и његовог света.
Податке о Биоетичком друштву Србије можете наћи на сајту: http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023
Биоетика (из Википедије, слободне енцикопедије)
Биоетика је позната и као биомедицинска етика. У питању је анализа и студија правних, моралних, социјалних и етничких разматрања која укључују и биолошке и медицинске науке. Теме од посебног интересовања укључују генетски инжењеринг, репродуктивну психологију, репродуктивне технологије, употребу и злоупотребу медицинских третмана, самоубиство и права пацијента.
Трибина: Биоетика и медицина 
петак, 21. септембар 2012. у 19:00
ДОБ//Трибинска сала
Однос лекар пацијент у парадигми интегративне биоетике
Трибина Биоетичког друштва Србије и представљање књиге Сандре Раденовић
Говоре: Рецензенти проф. др Карел Турза и проф. др Слободан Савић, председник Биоетичког друштва Србије проф. др Зоран Тодоровић, Бора Бабић (Издавачка кућа Академска књига, Нови Сад) и ауторка.
Трибина Биоетичког друштва Србије у септембру представља књигу Сандре Раденовић.
Књига Сандре Раденовић, Однос лекар-пацијент у парадигми интегративне биоетике, у нашој је интелектуалној продукцији засигурно уникатан подухват, с обзиром на то да се у Србији до сада ниједан аутор није на овако обухватан и систематичан начин бавио биоетиком, односно једним од њених кључних подручја: комуникацијом у медицини, те односом лекар-пацијент.
Овај је рад оригиналан и стога што се ни у бројним текстовима који су се о питању односа лекар-пацијент појавили током протеклих година у свету, овом проблему није приступало са теоријске позиције за коју пледира и коју у свом раду ауторка ваљано развија; реч је о концепту интегративне биоетике. Посебно још треба нагласити да, иако се у већем делу рада бави теоријским разматрањима, то јест одређењем своје теоријске позиције, те главних појмова и категорија, ауторка не занемарује сâму природу интегративне биоетике као практичног, односно примењеног етичког пројекта (и) у подручјима савремене медицине; то постиже излагањем и анализом бројних конкретних биомедицинских случајева, тачније речено, биоетичких питања, проблема, недоумица, дилема итд. са којима се данас суочавају медицински професионалци. На ствари је, дакле, и својеврсна, а каткад и радикална критика савремене медицинске праксе у свету и код нас, тачније, анализа и критика начина практичног поступања лекара према „објектима" властите професије (пацијентима).
Најзад, можемо рећи да је овај рад од изузетног значаја за стратегију и политику унапређивања комуникације између лекара и пацијената у овдашњој медицинској пракси, јер је и својеврсан програматски текст; текст са - ако не коначним и, свакако, не обавезујућим, а оно - разборитим и целисходним упутствима у вези са многим аспектима комплексног и, надасве, деликатног односа лекар-пацијент.
Рад је, иначе, написан јасним и концизним, прецизним језиком, те је текст читљив/разумљив не само експертима који се баве биоетиком, медицинском етиком, етиком, медицинском социологијом, биомедицинским дисциплинама итд., него и широј читалачкој публици.
Рукопис ауторке Сандре Раденовић, Однос лекар-пацијент у парадигми интегративне биоетике, као, понављамо, уникатан, пионирски подухват у тој области у нашем интелектуалном миљеу, по свему заслужује, по нашем мишљењу, да буде штампан као књига.
Рецензент: Проф. др Карел Турза, шеф Катедре хуманистичких наука Медицинског факултета Универзитета у Београду
О Биоетичком друштву Србије
Почетком априла 2008. године, са седиштем на Медицинском факултету Универзитета у Београду, основано је Биоетичко друштво Србије. Циљ Друштва је превасходно да подстиче и развија биоетику, биоетичку едукацију и биоетичка истраживања. (...) Оснивачи Биоетичког друштва Србије су бројни истраживачи и експерти из природнонаучних, друштвенонаучних и хуманистичких дисциплина, чија су интелектуална интересовања последњих година фокусирана на најразличитије сегменте биоетике - веома популарног интелектуалног пројекта који у себе укључује велик број дисциплина, а у циљу успостављања једног новог теоријског и практичног третирања биоса, то јест целокупног света живота. Осим што је оснивањем Биоетичког друштва Србије започело формирање својеврсне биоетичке арене Србије, на овај начин се отвара и могућност будуће сарадње и "умрежавања" новооснованог Друштва са бројним сличним регионалним организацијама у циљу теоријског и практичног ангажмана на биоетичком (ре)конструисању човека и његовог света.
Податке о Биоетичком друштву Србије можете наћи на сајту: http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023
Биоетика (из Википедије, слободне енцикопедије)
Биоетика је позната и као биомедицинска етика. У питању је анализа и студија правних, моралних, социјалних и етничких разматрања која укључују и биолошке и медицинске науке. Теме од посебног интересовања укључују генетски инжењеринг, репродуктивну психологију, репродуктивне технологије, употребу и злоупотребу медицинских третмана, самоубиство и права пацијента.
Комплементарна медицина у Србији
(јавна трибина БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ, приступ слободан)
Датум: субота, 21. април 2012. године, Дом омладине, Београд
Време: 19ч
Организатори и модератори скупа: др Невена Милосављевић Лабус
(ДЗ "Др, Ристић"), др Вида Јеремић (Медицински факултет, Универзитет у Београду),
асист. др Сандра Раденовић (Медицински факултет, Универзитет у Београду)
Учесници скупа:
1. проф. др Вук Стамболовић, "Холистичка медицина",
2. Маргарита Миленковић, Усуји Тибетански Каруна реики Мастер - учитељ, "Реики",
3. др Невена Милосављевић Лабус, "Реики - пример из праксе",
4. Драган Лончар, "Видyа Јога",
5. др Драгана Матановић, "Хомеопатија",
6. проф. др Љубица Константиновић, "Акупунктура",
7. др Маријана Вучинић, "Терапија животињама"
У оквиру континуиране едукације која се одрзава на Медицинском факултету у Београду 21.03.2012.год. од 10 до 18 часова у Свечаној сали у Деканату одрзати Континуирана едукација под називом „Етичност у претклиничком и клиничком испитивању лекова".
Руководиоци Програма су проф. др Зоран Тодоровић и проф.др Милица Простран.
Поштовани,
Као што је већ најављено, Годишња скупштина Биоетичког друштва Србије одржаће се 21.02.2012.год. у Деканату Медицинског факултета у Београду, ул. Др. Суботића бр.8, у Малој сали на првом спрату, са
почетком у 13,30 часова. Позивамо све чланове Биоетичког друштва Србије да присуствују седници.
Дневни ред Седнице је у прилогу.
У оквиру Годишње скупштине, у другом делу заседања, одржаће се ТРИБИНА, под називом
ОДНОС ЛЕКАРСКЕ ПРОФЕСИЈЕ И МЕДИЈА. Медијатор је проф.др Слободан Савић, а учесници су
др Хајрија Мујовић-Зорнић и др.мед Невена Милосављевић. Сви чланови Удружења и сви заинтересовани
се позивају да учествују у раду Трибине.
Позив за Трибину је у прилогу.
С поштовањем,
Биоетичко друштво Србије
Председник
Проф.др Зоран Тодоровић
Секретар,
Драгана Стојић
|
Адреса: Др Суботића бр. 8, Београд (просторије Медицинског факултета, Универзитета у Београду)
|
|
Датум уписа у Регистар: 2. јуна 2008.год.
|
|
Председник: проф. др Зоран Тодоровић
|
| Годишња чланарина: 1.000,00 динара Рачун за уплату чланарине: 180123121000717188 ALPHA BANKA у Београду |
