Хирургија са анестезиологијом

Историјат

Хируршко одељење Опште болнице на Врачару је основано 1907. године. То одељење је 1921.г. одлуком Медицинског факултета постало Хируршка клиника - прва наставна и стручна установа за студије хирургије у Краљевини СХС.

 

Катедра хирургије је практично стара колико је стар Медицински факултет у Београду. Наиме, актом министра просвете Краљевине Србије од 11. септембра 1919. године за редовне професоре Медицинског факултета су постављени др Војислав Ј. Суботић, хирург и др Милан Јовановић-Батут. Ови професори су 10.децембра 1919. годину изабрали др Драга Перовића за редовног професора нормалне и топографске анатомије човека. Тако је настао колегијум од три члана редовних професора који је одржао прву седницу 6. фебруара 1920. године.

 

Прва генерација студената медицине је уписана 1920/21 године. Наставу из биологије, хемије и физике На Медицинском факултету су изводили професори Филозофског факултета. Како се Проф. Др Д. Перовић повукао због болести, то је за ванредног професора анатомије именован др Нико Миљанић који је 9. XII 1920. године одржао приступно предавање из анатомије, па се тај датум узима за почетак рада Медицинског факултета Универзитета у Београду. Потом су за наставнике 1921. године изабрани и други наставници: др Раденко Станковић (ванредни професор интерне пропедевтике), санитетски пуковник др Михајло Петровић (ванредни професор хируршке пропедевтике), др Миливој Костић (ванредни професор опште хирургије) и други. Тако је Факултет формирао наставнике који су обављали и наставу из клиничких предмета. Та предавања су отпочела почетком зимског семестра 1923. г. и то од понедељка до петка у времену од 9,30 до 11 часова.

 

Прво предавање из хирургије је припремио Проф. др Војислав Суботић. Нажалост, Проф. Суботић се разболео и умро је у уторак 4. XII 1923. године и сахрањен је вероватно у четвртак или петак исте недеље. То предавање је прочитао Проф. др Миливој Костић највероватније 10. децембра 1923. године, па се тај датум може сматрати за Дан катедре хирургије.

 

Традиционално, поред манулено спретних хирурга и врхунски едукованих стручњака који су били респектовани у најемнионентнијим европским центрима тога доба,  Катедра је увек имала и одличне предаваче и модерне уџбенике који су допринели слави београдске медицинске школе.

 

Оснивач и први управник Хируршке клинике био је Проф. Др Војислав Ј. Субботић (1859-1923) који је заједно са Миланом Јовановићем - Батутом и Драгом Петровићем био оснивач Медицинског факултета где је обављао дужности првог продекана, а потом и другог по реду декана тек основаног Медицинског факултета у Београду. Врсан хирург, широке хируршке едукације Др Субботић је указом Министарства народног здравља од 9.9.1919. г. постављен  за редовног професора Медицинског факултета у Београду, па се та година узима за годину оснивања Катедре хирургије. Проф. Субботић је стекао светску славу радовима из области хирургије повреда крвних судова и цисти панкреаса. Године 1921. за ванредног професора хируршке пропедевтике постављен је шеф Хируршког одељења Војне болнице у Београду санитетски пуковник др Михајло Петровић, а за ванредног професора Опште  хирургије доц. Миливоје Костић, шеф Хируршког одељења Државне болнице у Сарајеву. Први асистенти Хируршке клинике били су др Богдан Косановић и др Радослав Брашован, изабрани 1922. године. Хируршка клиника Медицинског факултета тада је имала 160 постеља, две операционе сале, амбуланту и четири превијалишта.

 

Настава из хирургије је започела школске 1922/23. године хируршком пропедевтиком у В семестру, предавањима ванредног професора Михајла Петровића. Који је ову наставу обављао до 1934. године, а потом га на том предмету наслеђује проф.др Нико Миљанић. На Факултету су тада постојала три предмета хирургије: Хируршка пропедевтика, Општа и експериментална хирургија и Специјална хируршка патологија и терапија. Године 1924. стасали су први студенти којима је требало одржати наставу из специјалне хирургије. Проф. Субботић се годинама припремао за прво, приступно предавање, али га је смрт прекинула да оствари ту животну жељу. Проф. Др Војсилав Субботић је 4.12.1923. године, па је његово предавање студентима прочитао његов Проф. Др Миливоје Костић у јесен 1923. године: «Како је чаробно леп јесењи дан, лишће шарнуло, већ се и проредило, ваздух кристалан, видик далек, само местимице лаке сумаглице ... А у целом том свемиру осећате дејство неописано хармоничног акорда за кога знате да је један од оних којима се завршује симфонија бујног живота природе ... Тај и такав осећај обузима мене данас, када излазим пред вас, као ваш учитељ... када сам престао бити то што сте ви данас - студенти медицине, са срцем пуним љубави према нашој науци и душом испуњеном оном блаженом безбрижношћу, којом само младост човека усрећити може» (Цитат из приступног предавања В. Субботића). Проф. др Миливоје Костић је наследио Проф. Субботића на месту Управника Хируршке клинике и Шефа Катедре хирургије

 

У времену од 1923. до 1935. године на Хируршкој клиници су поред Б. Косановића и Р. Брашована као асистенти дуже или краће време радили још Светозар Николајевић, Нестор Тодоровић, Већеслав Казмин и Иво Млинарић. Децембра 1929. године, Р. Брашован је изабран за доцента. За ванредног професора урологије изабран је Леон Коен 1932. године, а марта 1933. године изабран је др Боривоје Градојевић за приватног доцента за Ортопедију и др Димитрије Јовчић за приватног доцента за Дечију хирургију. Клиника је била опремљена богатом библиотеком (преко 1200 књига и 20 хируршких часописа), а за наставу су коришћена 273 патоанатомска препарата, мулажи, микрофотографије, дијапозитиви, рентгенски снимци и хистолошки препарати.

Као саставни али необавезан део наставе хирургије, Ратна хирургија је уведена још почетком 1922. године, када је пуковник др Чедомир Ђурђевић постављен за ванредног професора овог предмета. Његовим унапређењем у чин бригадног генерала и постављењем за начелника санитета Армије у Скопљу настаје и прекид у настави овог предмета. Тек после ИИ светског рата наставу из овог предмета обновио је проф. др В.К. Стојановић на ИВ а касније ИИ хируршкој клиници.

Оснивач Катедре хирургије, проф. др В. Субботић био је и дугогодишњи председник СЛД од 1906. године (пет узастопних мандата). Он је 1911. године организовао и Први конгрес хирурга југословенских земаља у Београду.

 

Катедра хирургије је дала и више академика. То су: Димитрије Јовчић, Миливоје Костић, Богдан Косан­овић, Сава Петковић, Митар Митровић, Слободан Костић, Станислав Букуров, Живојин Бумбаширевић, Милан Бане Дјордјевић, Зоран Герзић, Радоје Чоловић, Јован Хаџи-Дјокић, Проф. др предраг пешко (чланови САНУ), Љубомир Рашовић, Милан Драговић, Светомир Ивановић (чланови ЦАНУ). Такође, преко 30 њених наставника су чланови Академије Медицинских наука СЛД.

У дугогодишњој историји нашег Факултета само један хирург био је декан и то у једногодишњем мандату (Проф. др В. Субботић). Продекани су били: Војислав Субботић, Миливоје Костић, Војислав К. Стојановић, Љубомир Рашовић, Манојло Будисављевић, Светомир Лекић, Владимир Петронић, Драган Дугалић, Василије Калезић, Дјордје Радак и Предраг Пешко.

 

 

  УЏБЕНИЦИ

1.   Лексер:  ОПШТА ХИРУРГИЈА (превод проф. др Михајло Петровић), Издавач: студенти Мед. Фак.,

2.   Де Кервен: ХИРУРШКА ДИЈАГНОСТИКА (превод проф. др М. Петровић, С. Давидовића и Р. Данић)
      књига није штампана због недостатка финасијских средстава

3.   С. Давидовић и Р. Данић:ХИРУРШКИ ПОДСЕТНИК.  Удружење југословенских медицинара, 1926.

4.   Доц Боривоје Градојевић: ОРТОПЕДИЈА. Француско-српска књижара, Београд, 1934.

5.   После II светског рата, хирургија се учила из превода руских (Гирголав) и немачких (Хелнер и сар.) уџбеника.

6.   Проф. Др Нико Миљанић: АСЕПСА, медицинска књига Београд'Загреб, 1952.

7.   Проф. Др Митар Митровић: ОСНОВИ ХИРУРШКЕ ТЕХНИКЕ И ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ, Медицинска књига,
      Београд - Загреб, 1955. год

8.   Проф. Војислав К. Стојановић, проф Александар Баљозовић: ПРАКТИКУМ ИЗ ХИРУРГИЈЕ, 
      Медицинска књига, Београд - Загреб, 1972. г

9.  Проф. др Сава Петковић, Проф. др Станислав Букуров и сар: ХИРУРГИЈА ЗА МЕДИЦИНАРЕ И ЛЕКАРЕ",
     Медицинска књига, Београд - Загреб 1973,). Први комплетан уџбеник који је написала катедра хирургије.
     Књига   је имала више  издања.

10. Проф. др Зоран Герзић (главни уредник) и сар: ОСНОВЕ ХИРУРГИЈЕ", Медицински факултет,
      Београд, 1988.

11. Проф. др Драгослав М. Стевовић (главни уредник) и сар.: ХИРУРГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ И ЛЕКАРЕ,
      "Савремена   администрације", 2000., Београд.

12. ХИРУРГИЈА - УЏБЕНИК ЗА СТУДЕНТЕ (Главни уредник: Проф др Ж. Максимовић),
      Медицнски факултет, ЦИБИД, 2008. (у припреми је и Друго издање)