Наставна база bluearr_img

Уролошка клиника

Формирањем Клиничког центра и стварањем институтâ, 1984. године, Уролошка клиника са Нефролошком клиником ствара Институт за урологију и нефрологију. Први директор Института био је Проф. др Велибор Марковић, а управник Уролошке клинике Проф. др Владимир Петронић, који су били на овим функцијама до 1993. године.

 

Године 1993. директор Института постаје Проф. др Јован Хаџи-Ђокић, а директор Уролошке клинике Проф. др Сава Мићић.

 

Почетком 2000. године, за директора Института изабран је Проф.др Сава Мићић, а за директора Клинике Проф.др Милан Ђокић.

 

Примарне активности Уролошке клинике су високостручна здравствена делатност, наставна и научна делатност. На овој Клиници одвија се настава и едукација студената медицине, затим специјализација из урологије и других грана где урологија представља део образовног програма, као и последипломаска настава.

 

Не сматрамо, дакле, да је нескромно рећи да је Уролошка клиника постала и остала велика стручна и наставна база  и клиника са значајним научно-истраживачким радом. Ову школу су прошли, од 1951. до јула 2001. године, 408 лекара на специјализацији из урологије и 840 лекара других здравствених специјализација, чији програм предвидја обавезни део стажа из урологије.

 

Уролошка клиника сматра својим највећим достигнућем што се њене све три основне делатности одвијају на врло врисоком нивоу: настава (редовна и последипломска) се обавља врло квалитетно; анкете су показивале да су студенти веома задовољни предавањима и вежбама на овој Клиници.

 

Поред тога, стручни део рада ове Клинике је, од увек, негован са посебном пажњом. Клиника је имала многобројна признања за овакав свој рад: у свету је усвојена класификација тумора бубрежног паренхима Проф.Петковића; прихваћене су његове индикације за примену конзервирајуће хирургије у случајевима тумора горњег уротелијума, што је представљало, у то време, праву револуцију медју светским уролозима који су заступали радикалну хирургију - у одсуству великог искуства на плану тумора пијелона и уретера у регионима ендемске нефропатије које је имао Проф.Петковић; у бази података Science Citation Index, за једног од наставника наше Клинике, Проф.др Саву Мићића, у периоду од 1977. до 2007. године, пронадјено је 226 цитата; наши наставници су чланови редакционих одбора стручних часописа у иностранству Проф.др Јован Хаџи-Ђокић - стручног часописа Urology, Проф.др Милан Дјокић и Доц.др Драгица Миленковић - стручног часописа Balkan Journal of Urology; Проф.др Ј.Хаџи-Дјокић је изабран, 2003. године, за дописног члана САНУ;  наставници ове Клинике су одржали 76 предавања у иностранству по позиву; у периоду 1970-2008. године 26 уролога ове Клинике је одбранило докторску дисертацију, а наставници ове Клинике су били ментори за 84 магистарска рада и докторске дисертације; уролози ове Клинике објавили су укупно (до јула 2001. године) 2.117 стручно-научних радова, од чега 532 рада у иностранству; 27 књига, од чега 3 у иностранству; сви наши наставници су учествовали у раду научно-истраживачких пројеката које је финансирала Републичка заједница за науку, а Проф.др С.Петковић, Проф.др В.Петронић и Проф.др С.Мићић су били руководиоци пројеката.

 

Радна јединица Уролошка клиника прати унапредјења наставе Медицинског факултета примењујући их у свом раду:  редовна настава је конципирана тако да се предавања држе максимално 30 % времена, остало је предвидјено да студенти активно учествују у изводјењу наставе, кроз вежбе и семинаре; двосеместрална настава у склопу здравствене специјализације из урологије и академских специјалистичких студија је, такодје, реорганизована у склопу нове реорганизације наставе Медицинског факултета.

 

Поред редовне и последипломске наставе, у којој наставници и сарадници ове Клинике учествују свакодневно, наставници држе, такодје, предавања у склопу двосеместралне наставе готово свих других специјалистичких грана.

Уролошка клиника је издавала стручни часопис ARCHIVUM UROLOGICUM од 1975. до 2002. године. Први главни и одговорни уредник је био Проф.др Бранко Остојић, а други Проф.др Сава Мићић.