Интегрисане академске студије bluearr_img

Упутства bluearr_img
Преузимање bluearr_img

 

Упис у школску 2014/15. bluearr_img
Упис у школску 2013/14. bluearr_img

Основне студије - Интегрисане академске студије

Интегрисане академске студије медицине за стицање академског назива доктор медицине, које се изводе на Медицинском факултету у Београду, трају 6 година односно 12 семестара или 5500 часова активне наставе. Настава је јединствен процес која се одвија кроз предавања, вежбе, семинаре, клиничку праксу и клиничког стажа. Клинички стаж је у функцији израде завршног дипломског испита.

 

Настава се изводи по плану и програму који је акредитован од стране Универзитета у Београду и Наставно научног већа Медицинског факултета у Београду. Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе. Укупно ангажовање студената у оквиру студијског програма интегрисаних академских студија медицине изражава се ЕСПБ бодовима. Вредност једног ЕСПБ бода одговара, у просеку, радном ангажовању студента од 25 часова. Укупнaн број бодова у једној академској години износи 60 ЕСПБ, односно 360 ЕСПБ за комплетне студије медицине.

 

Промоција доктора медицине од 1927. године


У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.

 

Наставни план студијског програма омогућава да студент током прве године студија усвоји основна знања из базичних медицинских и академско образовних наука ( Хумана генетика, Анатомија, Хистологија и ембриологија, Медицина и друштво, Енглески у медицини 1) као и стручно - апликативних предмета (Основи клиничке праксе 1 и Прва помоћ). Током друге године студија, поред опште-образовних предмета (Енглески језик у медицини 2) студенти стичу знање из базичних медицинских наука ( Медицинске физиологије, Медицинске биохемије и хемије, Микробиологије и имунологије и Епидемиологије ) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Основи клиничке праксе 2). Наставним планом треће године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патолошка физиологија и Фармакологија и токсикологија) и клиничких знања и вештина (Клиничка пропедевтика, Радиологија и нуклеарна медицина). Током IV, V и VI године студија студенти стичу образовање из области клиничких наука (Интерна медицина, Инфективне болести, Клиничка микробиологија, Неурологија, Психијатрија, Дерматовенерологија, Педијатрија, Гинекологија са акушерством, Хирургија, Офталмологија, Оториноларингологија са максилофацијалном хирургијом), као и базичних наука ( Хигијена и медицина рада, Судска медицина и Клиничка фармакологија).

 

Изборна настава омогућава студентима да стекну додатна знања и вештине из области медицине за који показују посебни интерес. Овај вид наставе остварује се кроз изборне предмете који се реализују на свим годинама студија. Студент на почетку академске године бира два изборна предмета из листе понуђених предмета.

 

У XII семестру студијског програма предвиђен је клинички стаж у трајању од 435 часова практичне наставе у оквиру које студент пише и брани завршни дипломски рад.

 

Сви облици активне наставе базирају на раду у малим групама што подразумева максималан број од 80 студената на предавањима и 6 до 12 студената у групи за практичну наставу. Инсистира се на интерактивној настави као савременој методи извођења наставе, која омогућава студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина.

 

Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената:

  • студент има само теоријско знање о вештини
  • студент посматра процедуру, али је не изводи самостално
  • студент изводи процедуру самостално, али не рутински
  • студент изводи процедуру рутински.

 

Савладавањем наставног плана и програма интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком.