Биоетичко друштво Србије

Седиште: Др Суботића бр. 8, 11000  Београд (просторије Медицинског факултета, Универзитета у Београду)
Тел.: 011-3636361
Ел. пошта: bds@med.bg.ac.rs   i dstojic@med.bg.ac.rs
УРЛ: http://www.mfub.bg.ac.rs/

Више података о Биоетичком друштво Србије

 

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ УЏБЕНИКА "НЕУРОЕТИКА"

ЧЕТВРТАК, 21. СЕПТЕМБАР 2017. У 19:00
ДОБ/⁠/⁠ТРИБИНСКА САЛА

Трибина Биоетичког друштва Србије
Модератори: проф. др Карел Турза, проф. др Јелена Друловић, проф. др Зоран Тодоровић
http://www.domomladine.org/debate/predstavljanje-udzbenika-neuroetika/



Представљање уџбеника Неуроетика, првог из ове области у нашој земљи и Региону, резултат је заједничког напора више од 50 аутора различите провенијенције и експертизе, од лекара, фармацеута, биолога и ветеринара, до правника, социолога и филозофа.
Неуроетика је тако стекла интегративност и плуриперспективизам, својствене савременој биоетици. Наслови су истовремено занимљиви као популарна литература и комплексни да пруже нова сазнања и побуде на размишљање (на пример, лекови за когнитивно побољшање, анимални модели у транслационим истраживањима, еутаназија или проституција).

Неуроетика црпе потенцијале, наслеђе и најбоље тековине неуронаука и пружа шансу истраживачима да завире дубље у тајне људског мозга, лекарима да буду ближи пацијентима, а филозофима и социолозима да приђу ближе светом гралу људске душе.

Није без значаја ни то што је ова књига слободно доступна у електронском облику не само полазницима нових истоименованих мастер академских студија на Медицинском факултету у Београду, већ и најширој читалачкој публици:
http://fliphtml5.com/bffz/ftie

***************************************


У Карловцу, Хрватска, 9. јуна о.г. је први пут представљена књига Неуроетика (ур. З. Тодоровић, К. Турза, Ј. Друловић) коју је недавно издао Медицински факултет у Београду. Скуп је одржан под називом: "„НеуроетиКА: између биоетике и неурознаности".

Проф. Зоран Тодоровић
(председник БДС)

Преузмите илустрација са скупа, у прилогу, ОВДЕ.

****************************************

ТРИБИНА: АЛТЕР ЕГО - НИЈЕ НЕГО /⁠ ЖИВОТ НА ИНТЕРНЕТУ

СРЕДА, 21. ЈУН 2017. У 19:00
ДОБ/⁠/⁠ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говори: Александра Раичевић, МА, комуниколог
Очигледно, човек је данас усамљен, признао он то или не. Живимо на интернету. Отуђени и лажно социјализовани. Дани нам пролазе хипербрзином. Некада смо били затечени гледајући тај ефекат у СФ филмовима, а свесни тога или не, ми данас живимо управо те филмове и прихватамо их као нашу стварност.
http://www.domomladine.org/debate/tribina-alter-ego-nije-nego-zivot-na-internetu/

Где год да одете, у кафић, ресторан, аутобус, на улици, па и у музеју, видећете људе који фанатично ''кликћу'' на својим мобилним уређајима, било да траже неке инфромације на интернету, читају пошту, пишу поруке, гледају снимке или бораве на друштвеним мрежама.

Деца нам одрастају с тим као најнормалнијом појавом, а све чешће нам је сасвим у реду да видимо и старије људе као конзументе данашњих ''благодети''.

У данашње доба човек је усамљенији него икад, што је апсурд, јер никада није било више доступних начина комуницирања. То нас доводи до закључка - квалитет комуницирања је опао. Људи су се отуђили. Поставља се питање умемо ли уопште још увек да комуницирамо?

Све је више самаца, опточених својим зидовима, бракови ''пуцају'' више и брже него икада, традиција се губи под стопалима new age феномена...

Нема се времена, ни стрпљења, ни разумевања, живимо у златним кавезима данашњице.

Срећа, туга, свако осећање, па чак комплетне личности (имале или не додирне тачке са стварношћу) живе свој живот на интернету.

Поставља се питање, ако смо тога свесни, ма у коликој мери, шта ћемо урадити с тим?

Хоћемо ли и даље живети живот прихватајући све што га данас чини или ћемо се подсетити (јер некада није било тако и ми то знамо) како је било лепо причати, смејати се и плакати уживо?

Можда бисмо онда били срећнији, задовољнији, испуњенији... Можда бисмо мање живели привидан социјални живот, а више градили оно што и јесте основа живота, оног правог, са великим Ж.

 


ТРИБИНА: "СПОРТСКО НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ"

НЕДЕЉА, 21. МАЈ 2017. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Учесници: Предраг Милинковић, председник Удружења спортских новинара
Србије (РТС); Вера Милосављевић, магистар спортског новинарства; Драгиша
Ковачевић, власник ТВ СОС канала; Милан Бошковић, новинар; Игор Младеновић,
новинар Политике; Небојша Вишковић, СПОРТ клуб; Првослав Плавшић, психолог
и истраживач медија; Ивица Младеновић, Еуроспорт. Модератор: Снежана
Пантовић, новинар Радио Београда 1.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-sportsko-novinarstvo-u-srbiji/

Спортски новинари извештавају о једној значајној и комплексној области
живота модерног друштва, уско испреплетеној  са политиком, васпитањем, 
образовањем, породицом, забавом, јавним и приватним животом. Као такви,
спортски новинари су најзначајнији и најуочљивији посредници између спорта
и друштва. Спортски новинар мора: вешто да комуницира, да лако ствара и
негује контакте, да буде отворена личност и да подстиче саговорнике да се
и сами отворе, да тренира брзину опажања, схватања и разумевања сложених
друштвених појава.

Бити спортски новинар подразумева одређени начин живота. Није лако
избалансирати професионалан рад спортског новинара  по одређеним правилима
и кодексима  и ставити знак једнакости  са оним што 99,99 од сто људи на
свету схвата као добру забаву  која, уствари,  своју специфичну тежину
добија у групној идентификацији,  јер појединци своје спортске циљеве,
жеље, интересе, амбиције и вредности остварују преко групе, а успехе
спортске групе, доживљавају као своје успехе. Или неуспехе.
Зато кажу да се сви на свету и у сваком селу разумеју само у две ствари:
спорт и политику.

С друге стране, спортски новинари имају велику привилегију да им је због
потребе посла, уз обавезне акредитације, омогућен приступ највећим и
најзначајнијим спортским догађајима и најпознатијим спортистима света.
Зашто се спортским новинарима омогућава приступ такмичењима и спортистима?
Па зато што се верује да ће они, радећи по  етичким и професионалним
стандардима, пренети јавности све информације у вези са одређеним
надметањем или спортистом.

Захваљујући средствима масовне комуникације, Ијуди су у могућности да
'учествују' у најразноврснијим и најспектакуларнијим спортским догадајима,
да прате резултате, да читају или слушају коментаре и извештаје са
утакмица.

Два гледаоца, од којих један прати утакмицу са трибина стадиона, а други
путем телевизијског преноса, имају сасвим различит однос и доживљај
спектакла. Зашто? Гледалац са трибина види догађај из једне перспективе. С
друге стране, уколико спортски репортер или коментатор објективно,
правично и ваљано обликује свој пренос, гледалац се може осећати као да
непосредно „присуствује" одређеном догадају. Додатни визуелни ефекти,
разни планови снимања (глобал, појединачно), приказивање надметања из
углова из којих само малобројни (најчешће судије), могу да прате догађаје
- такве оригиналне техничке могућности израза могу понекад компензовати
медији иако нисмо ни гледали утакмицу, борбу или меч уживо са трибина.

Познато је да добар радио репортер може од просечне фудбалске утакмице да
направи неупоредиво интересантнији догађај и да на тај начин достигне
предности телевизије и уживање телевизијског гледаоца. С друге стране,
због близине камере и крупних планова бокс меч може изгледати знатно
суровији, крвавији и узбудљивији за ТВ гледаоца, него за посетиоца у самој
дворани.

Медији су у ситуацији да шире и да сужавају димензије спортског успеха или
неуспеха и да у различитом светлу портретирају понашање навијача. Из ових
особина медија у модерном друштву произилази да они дају информације о
спортским догадајима,  резултатима и актерима, било да се ради о играчима,
многобројним посредницима, организаторима и финансијерима, преносе сам ток
догадаја,  али и дају коментаре самог спортског догађаја. Они су у стању
да продуже трајање одређеног меча, утакмице или борбе, говорећи или пишући
данима о ономе што је трајало неколико минута или сати.

Велики проблем српске медијске спортске сцене јесте што се и на њој
одсликавају промене,  које су се дешавале у току претходних седам година -
недоречена  приватизација, нередовна плата, гашење најстаријег дневног
спортског листа на Балкану Спорта, улазак домаћих и страних приватних
инвеститора, огромна разноликост радио и ТВ програма и штампаних издања,
криза идентитета, пад општег система вредности,  и - приметан недостатак
квалитетног истраживачког и уопште професионалног новинарства.

Треба упамтити: Електронски (телевизија и радио) и штампани медији (новине
и магазини) могу да преносе различите поруке. Таблоиди и жута штампа
изазивају различита реаговања. Непрегледне масе Ијуди примају информацију
без могућности повратног тока. Због тога је масовно комуницирање
једносмерног карактера. Професионално спортско новинарство јасно и
недвосмислено мора да служи задовољењу интереса читалаца, слушалаца и
гледалаца, да олакшава и укаже им на остваривање њиховог основног људског
права - пре свега, на права сваког човека да буде ИСТИНИТО, БЛАГОВРЕМЕНО и
ТАЧНО  информисан о свему што би могло да га се тиче, у овом случају - из
света спорта. И зато се професионално спортско новинарство препознаје
управо по ЕТИЧКИМ вредностима, пошто једино оно даје одговор на питање:
КОМЕ или ЧЕМУ  ће послужити то што је објављено.

Каква је улога спортских коментатора када се десе ситуације са насиљем?
Треба опрезно слати поруке које актери инцидената шаљу јавности, јер оне
обично оправдавају насилничко понашање и третирају га као нешто потпуно
нормално (поруке које тренер шаље и јавности, али и својим играчима,
тренерима, навијачима..."Ограђујемо се од те мале групе наших навијача,
али се у клубу не осећамо одговорним за инцидент..."!)
Насиљу НЕ приступати на сензационалистички, таблоидан и непрофесионалан
начин (прва вест у информативним емисијама, крваве фотографије на
насловним странама, некритичко преношење изјава актера инцидената...
А сам спортски новинар је природом посла често изложен насиљу - он
непосредно прати такмичарски процес који изазива стрес и подиже ниво
раздражености код играча и гледалаца.
Насиље над новинарима постоји када се на новинаре врши притисак да
извештавају необјективно, неистинито, за рачун одређеног спортског
колектива или појединца, када им се прети тужбама, када се ометају у
извештавању, или им се одбија приступ информацијама или месту догађаја,
или када им је, у екстремним ситуацијама, живот угрожен (приликом
инцидената на спортским борилиштима.
Професионално спортско новинарство  сигурно није оно што се објави, напише
и изрекне или уради,  с намером да обрадује и задовољи неког посебног, или
да послужи наменским политичким, комерцијалним или личним циљевима.
У Србији се сваких 136 дана убије по један човек у инцидентима спортских
хулигана. Србија је на првом месту у Европи по броју убијених у
конфликтима овакве врсте.
Зато српски спортски новинари сносе велику одговорност у спречавању, али и
подстрекивању насиља.
Допринос спречавању насиља једино даје професионално обављање посао.

ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ И ПОЛЕМИКУ: На пример, да ли, уопште, новинари смеју
да се баве политиком тј. јавно политички декларишу?... Смеју ли да се
изјашњавају за који тим навијају? Да се баве неким приватним бизнисом? Да
нешто купују или продају, да нешто рекламирају? Да буду ПР неком тиму,
савезу, репрезентацији?

Сме ли новинар да попије пиће, да игра фудбал, да се карта са
председницима Савеза, спортским функционерима, политичарима? Са
бизнисменима? Са спортистима, значи, онима о којима пише? Сме ли да има
"близак однос", чак "романтичну везу" са извором?

Шта је то сукоб интереса у медијима и новинарству? Шта је корупција? Шта је лаж? Шта је крађа?

__________________________________________________________________

 

ТРИБИНА: БИОЕТИКА У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ У СРБИЈИ

ПЕТАК, 21. АПРИЛ 2017. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говори: проф. Зоран Тодоровић, председник Биоетичког друштва Србије,
Медицински факултет, Универзитет у Београду

Биоетика се развија последњих пола века, као поље сарадње стручњака из
различитих области који се баве новим изазовима и нерешеним питањима у
медицини и биолошким наукама.

Проблеми се решавају у отвореном разговору између стручњака из различитих области (нпр. здравствених радника, социолога, филозофа, правника и др.) и пацијената, односно лаика, уз обострано уважавање. Као академска дисциплина, биоетика се афирмисала последњих десетак година у нашој земљи. Међутим, клиничка етика, односно примењена етика у здравственим установама, за сада је ограничена на рад етичких одбора. Отварање нових мастер програма (нпр. Неуроетика) оспособиће стручњаке за суочавање са новим изазовима у медицинској пракси. Трибина треба да да одговор на питање како увести клиничку етику у наше здравствене установе у дијалогу здравствених радника, представника удружења пацијената и стручњака из домена хуманистиких наука.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-bioetika-u-klinickoj-praksi-u-srbiji/

 


ТРИБИНА: СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ И РЕКРЕАЦИЈА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

УТОРАК, 21. МАРТ 2017. У 21:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

Трибина Биоетичког друштва Србије

Говоре: Марко Вечериновић,  мр економије, председник Paintball савеза
Србије, власник рекреативно забавног парка у природи са авантуристичким и неконвенционалним спортовима, FUN PARK у Бечмену, Општина Сурчин;  Гордана Крнета, мр педагогије, наставник у школи. У оквиру рада трибине предавачи ће обрадити област инклузије и образложити идеју тематских паркова који би пружали могућност заједничких спортско-рекреативних активности особа са инвалидитетом и особа без инвалидитета.

 

http://www.domomladine.org/debate/tribina-sportske-aktivnosti-i-rekreacija-osoba-sa-invaliditetom/

 


 

ТРИБИНА: ВРХУНСКИ СПОРТ И СОЦИЈАЛИЗАМ: БРАК ИЗ РАЧУНА

 

УТОРАК, 21. ФЕБРУАР 2017. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говори: Никола Мијатов, историчар, мастер, докторанд

 

Да ли је врхунски спорт као савршен пример ригорозности слободног тржишта,
где је једино мерило резултат, био уклопив у идеологију социјализма? Да ли
се врхунски спорт прилагодио идеологији социјализма или се социјализам
повиновао laissez-faire капитализму врхунског спорта? Номинално за
врхунски спорт у социјализму није било места. Сваки грађанин морао је бити
део радног народа а могућност да зарађује од играња овог или оног спорта
била је искључена. Ипак, за углед Југославије и њеног пута у социјализам,
успеси њених врхунских спортиста били су итекако значајни. Зарад тога
идеолошке основе државе редовно су занемариване и врхунски спортисти
постају повлашћена група у номинално правичном систему радика и сељака.

Прича о односу социјалистичке Југославије и врхунског спорта је више од
саме историје спорта - у њој огледа се процес ерозије револуционарне
идеологије и постепено прилагођавање законима тржишта. Парадоксално, сваки
врхунски спортиста социјалистичке Југославије истовремено био је и симбол
издане револуције.

 

http://www.domomladine.org/debate/tribina-vrhunski-sport-i-socijalizam-brak-iz-racuna/

 


 

ТРИБИНА: ЖИВОТ И ПРОБЛЕМИ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У СРБИЈИ ДАНАС

СУБОТА, 21. ЈАНУАР 2017. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије

http://www.domomladine.org/debate/tribina-zivot-i-problemi-osoba-sa-invaliditetom-u-srbiji-danas/

У оквиру рада ове јавне трибине, биће речи о комплексној проблематици
особа са инвалидитетом данас:  о запошљавању особа са инвалидитетом,
превозу особа са инвалидитетом, закону о Удружењима, слободи говора,
архитектонским баријерама,инклузији, итд.

Учесници трибине су дугогодишњи активисти и борци за људска права свих
људи и особа са инвалидитетом:

Вукоман Бошковић, генерални секретар Удружења параплегичара Београда,
правник, новинар, књижевник и потпредседник Европског парламента за
инвалидска питања

Бранко Јокић, председник Удружења особа са инвалидитетом "Феникс",
професор књижевности, представник WDU-Светске уније особа са инвалидитетом
чије је седиште у Истанбулу

Весна Денчић, оснивач, главни и одговорни уредник ЕТНА - првог
електронског часописа за сатиру, књижевница, афористичарка, сатиричарка и
дипломирани политиколог - одсек новинарство

Владимир Томашић, активиста оболелих особа од дечије и церебралне парализе

Милан Митић, особа са инвалидитетом из Пожаревца, предавач безбедност у
саобраћају

Предраг Раковић, потпредседник Удружења грађана са инвалидитетом „Нови
хоризонт"


ТРИБИНА: ПЛАСТИЧНЕ ЈЕЛКЕ ДАНАШЊИЦЕ


СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2016. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ
Говори: Александра Раичевић, комуниколог, мастер, докторанд

 

У данашње доба хиперразвијености и слободно можемо рећи, доминације нових технологија, где је Човек отуђен и усамљен,  што свесно што несвесно 365/6 дана у години, поставља се питање да ли нам ''најлепше доба у години'' чини добро или не?

 

http://www.domomladine.org/debate/tribina-plasticne-jelke-danasnjice/

 


 

ТРИБИНА: ГОЈАЗНОСТ КОД СРБА - ДА ЛИ ПРЕВИШЕ ЈЕДЕМО ИЛИ ПРЕМАЛО ВЕЖБАМО?

ЧЕТВРТАК, 17. НОВЕМБАР 2016. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина  Биоетичког друштва Србије
Говори: Проф. др Миливој Допсај, редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду

Урбани начин живота је код човека модерног доба поред разних бенефита условио и различите негативне појаве. У последњи миленијум човечанство је ушло са повећањем преваленце свих незаразних болести. Мрачно тројство које је урушило основу здравља код људи - а то је: хипокинезија, прекомерна и неадекватна исхрана и феномен стреса - галопира и даље, освајајући нова тржишта. Да ли је спас једноставан и да ли је адекватна физичка активност уз адекватну исхрану довољна превентива здравља будућности? - нека су од питања која ће бити размотрена у оквиру рада трибине http://www.domomladine.org/debate/tribina-gojaznost-kod-srba-da-li-previse-jedemo-ili-premalo-vezbamo/

 


ТРИБИНА: ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ ЗА ОСОБЕ СА ХЕМОФИЛИЈОМ

 

ПЕТАК, 21. ОКТОБАР 2016. У 19:00

ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

Трибина БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

Говори: проф. мр Дамјан Девић , члан УО Удружења хемофиличара Србије, представник родитеља деце оболеле од хемофилије

http://www.domomladine.org/debate/lat/tribina-znacaj-fizicke-aktivnosti-za-osobe-sa-hemofilijom

 

Хемофилија јесте најпознатији генетски поремећај крварења, иако јерелативно редак. Представља урођени недостатак једног од чинилаца (фактора) за згрушавање крви што значи да особа са хемофилијом има склоност ка крварењу.Циљ лечења крварења у хемофилији је превенција настанка инвалидитета и омогућавање потпуне друштвене интеграције особе са хемофилијом.

Особе са хемофилијом, како одрасли, тако и деца, не би требало да зазиру од бављења физичком активношћу, напротив, физичка активност је изузетно важна како би особе са хемофилијом квалитетно живеле. Са одабиром одговарајуће  физичке активности уз препоруку лекара, деца, тинејџери и одрасле особе са хемофилијом могу безбедно да уживају у искуству индивидуалних и тимских спортских активности.

Према досадашњим сазнањима, упркос огромном значају физичке активности за децу и одрасле, у предшколским установама, основним и средњим школама (према наставном плану и програму физичког васпитања) у Србији, данас не постоје програми вежби прилагођени деци са хемофилијом, нити је познато да постоје установе у којима раде тренери посебно обучени за рад са особама са хемофилијом.

У оквиру ове трибине биће речи о проблемима са којима се сусрећу особе са хемофилијом у Србији, а мр Дамјан Девић ће изнети резултате истраживања које је спровео у свом магистарском раду под називом „Социолошки аспекти укључености у физичку активност особа са хемофилијом" (12.09.2016. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, ментор доц др Сандра Раденовић, чланови комисије: проф. др Карел Турза и проф. др Владимир Копривица).

 


21.09.2016.

 

Преминуо је један од оснивача Биоетичког друштва Србије, доц. др Драган

Илић, директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић

Батут" и наш драги пријатељ. Комеморација се одржава у четвртак,

22.09.2016. у 12 сати у Институту "Батут".

Проф. др Зоран Тодоровић

(председник БДС)

 

 

ТРИБИНА: БИОЕТИЧКИ ПРИНЦИПИ И ЕКОЛОШКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У САВРЕМЕНИМ ЕДУКАТИВНИМ ПРОГРАМИМА

 

СРЕДА, 21. СЕПТЕМБАР 2016. У 19:00

ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

Трибина Биоетичког друштва Србије

Говоре: Зорица Давидовић, Факултет за примењену екологију - Футура,

Универзитет Сингидунум; Владимир Милетић, Факултет спорта и физичког

васпитања, Универзитет у Београду.

http://www.domomladine.org/debate/lat/tribina-bioeticki-principi-i-ekoloska-inteligencija-u-savremenim-edukativnim-programima

 

Ако се осврнемо на једну од првих дефиниција биоетике, а која се дефинише као плуриперспективно подручје у коме се у интеракцији разнородних перспектива стварају упоришта за оријентирања ка питањима која се односе на живот или на услове његовог одржања (Човић, 2005.), а како се као главна ограничења традиционалне етике наводе антропоцентризам, истовременост и индивидуализам, указала се потреба да услед све веће деградације, природа посматра као етичка категорија те као таква инкорпорира у зону човекове одговорности. Консеквентно, намеће се потреба за новим едукативним програмима, а који ће укључивати основне принципе биоетике.

 

Како интегративну биоетику обележава изразита интердисциплинарност, уважавање и укључивање у расправу релевантног круга посебних научних дисциплина, као и из културне перспективе, сматрамо да савремени приступ проблематици ефикасног система едукације пре свега мора бити холистички, кроз синтезу знања различитих научних области, у циљу померања граница између одређених научних дисциплина ради преливање знања из једне области у другу. Подразумева се да би у том циљу требало унети више нових научних метода прецизнијег посматрања, доћи до више грађе и посебно водити рачуна о новим чиниоцима, који доводе до знатних промена.

 

Савремена изразито динамична друштвено-економска кретања изискују адекватне одговоре за решавање све комплексније проблематике интеграција, диференцијација и валороризације друштва и природе, те појединца у њима.

 

Оно што је примарни задатак у оквиру васпитно-образовног процеса, јесте да се нове генерације васпитавају и усмеравају на једини могући пут развоја свести пре свега, преко јачања колективне еколошке интелигенције, а како би они даље својим наследницима оставили чист и безбедан животни простор.

Стога, наш основни задатак јесте правилна едукација како би млади људи били у могућности да спознају сопствене и туђе утицаје на животну средину, чиме би били подстакнути да промишљају о могућим побољшањима те на крају били и оспособљени да стечено знање примене, поделе и пренесу другима. Физичка култура посредством активности у природи у спрези са екологијом као интегралног дела свих њених ентитета, располаже моћним "академским оружјем" за ову борбу из које мора изаћи као победник.

 

Ако већ нисмо у стању да спречимо процес уништавања природе, онда је наша морална дужност да се исти успори, како би имали довољно времена да размислимо на који начин се даље кретати ка извеснијој будућности.

 

Кључне речи: биоетика, морал, едукација, еколошка интелигенција, заштита природе, активности у природи, екологија.

 


Интервју проф. др Душана Шћепановића дневном листу 'Политика' о Иницијативи за промену закона о трансплантацији, 16.08.2016.


ТРИБИНА: ЛЕКАРСКА ОДГОВОРНОСТ ИЗМЕЂУ ДРУШТВЕНОГ КРИТИЦИЗМА, ЗАКОНСКЕ
РЕГУЛАТИВЕ И МЕДИЦИНСКЕ ЕТИКЕ

УТОРАК, 21. ЈУН 2016. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говоре: проф. др Слободан Савић, редовни проф. Медицинског факултета БУ,
председник Етичког одбора Републике Србије, оснивач Биоетичког друштва
Србије; проф. др Карел Турза, ванредни проф. Медицинског факултета БУ, шеф
Катедре хуманистичких наука Медицинског факултета БУ, оснивач Биоетичког
друштва Србије.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-lekarska-odgovornost-izmedju-drustvenog-kriticizma-zakonske-regulative-i-medicinske-etike/


ТРИБИНА БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ
21.мај, 19 часова, Дом омладине Београда, Трибинска сала
 
ДА ЛИ НЕ ЖЕЛИМО ВАКЦИНАЦИЈУ?
 
У светлу актуелних бројних расправа и дебата што у стручној, то и у лаичкој јавности, тема мајске трибине Биоетичког друштва Србије је опет
вакцинација, овог пута са идејом да публику и студенте упознамо са најосновнијим принципима функционисања вакцина, значају вакцинације, да
одговоримо на најчешће дилеме и сумње:
 
Колико смо упознати са тим ШТА су вакцине и по ком приниципу функционишу?
Да ли је и због чега вакцинација важна? Шта о томе каже наука?
Да ли постоје штетни ефекти вакцина? Чиме су узроковани и како се манифестују?
Због чега неки родитељи имају страх од тога да вакцинишу своју децу?
Зашто у многим западним земљама вакцинација није обавезна?
Шта је то антивакцинаторни покрет и колики је његов утицај на ставове родитеља?
Које су могуће последице смањења одзива и покривености становништва вакцинацијом?
 
Говоре
Др Зоран М. Радовановић и Др Срђа Јанковић
Др Радовановић је био редовни професор епидемиологије на Медицинском факултету у Београду (до 2000. Год.) и редовни професор епидемиологије и
народног здравља на Медицинском факултету у Кувајту (до 2007. године).
У свету важи за најбољег познаваоца епидемиологије ендемске нефропатије.У региону (Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија) се сматра доајеном и
признатим ауторитетом у области епидемиологије и превентивне медицине.
Др Срђа Јанковић је имунолог Универзитетске дечје клинике у Београду.
 
http://www.domomladine.org/debate/lat/tribina-da-li-ne-zelimo-vakcinaciju

 

ТРИБИНА: ИЗАЗОВИ У ИМУНИЗАЦИЈИ У СРБИЈИ ДАНАС

 

ЧЕТВРТАК, 21. АПРИЛ 2016. У 19:00

ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

Трибина Биоетичког друштва Србије

 

Говоре: Mr sc med. dr  Милена Каназир - „Резултати спровођења имунизације

у Србији"  и др Горанка Лончаревић - „Новине у будућем програму

имунизације у Србији"

http://www.domomladine.org/debate/tribina-izazovi-u-imunizaciji-u-srbiji-danas/


25.03.2016.

 

ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА - ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА

ПОНЕДЕЉАК, 21. МАРТ 2016. У 19 часова

   КАКАВ ЗАКОН О ТРАНСПЛАНТАЦИЈИ НАМ ТРЕБА?

Преузмите  пратећи материјал овде 

 


08.03.2016.

 

У организацији Економског факултета и Биоетичког друштва Србије биће  организована

ТРИБИНА: ДЕЧИЈА ПОТРОШАЧКА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА

17.3.2016. у 18 часова у Професорској сали Економског факултета

 

Учесници трибине су:

  •  др Јелена Филиповић,  Економски факултет
  •  Јелена Ћериман,  Центар за етику, право и примењену филозофију
  •  Невенка Крагуљац,  ОШ „Филип Филиповић"
  •  Љиљана Новковић,  Савез учитеља Републике Србије
  •  Весна Савић-Ђукић,  УНИЦЕФ Београд
  •  Марија Војиновић,  Народна банка Србије

 

*****

24.02.2016.

ТРИБИНА: КАКАВ ЗАКОН О ТРАНСПЛАНТАЦИЈИ НАМ ТРЕБА?

 

ПОНЕДЕЉАК, 21. МАРТ 2016. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА


Трибина Биоетичког друштва Србије 'КАКАВ ЗАКОН О ТРАНСПЛАНТАЦИЈИ НАМ
ТРЕБА?' биће посвећена разматрању предлога измене Закона о трансплантацији
органа који се базира на концепту претпостављене сагласности. О
медицинским, етичким, религијским, културолошким аспектима овог концепта
говориће еминентни стручњаци који се овом комплексном тематиком баве у
свом вишедеценијском раду.


Теме и говорници:

ДОСАДАШЊЕ ИНИЦИЈАТИВЕ БДС, ТМС, СОБИРС И проф. др Д. Шћепановића У ВЕЗИ
СА Законом о трансплантацији (ЗОТ)
Проф. др Зоран Тодоровић, dr sc. клинички фармаколог, доц. др Сандра
Раденовић, социолог

 

КАКАВ ЗАКОН О ТРАНСПЛАНТАЦИЈИ НАМ ТРЕБА?
Проф. др Душан Шћепановић, хирург, мастер Менаџмента у здравству, пацијент
са трансплантираним срцем у 10. години после трансплантације срца

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЗАВЕШТАЊЕ ОРГАНА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈА: КАКО ДО
ПОДРШКЕ?
По Благослову Његове Светости Ђакон Др Петар Дабић, mr sc кардиолог

 

ЕЛЕКТРОНСКИ РЕГИСТАР ДОНОРА И КАНДИДАТА (ЕРДК): СУШТИНА ПРАВЕДНЕ АЛОКАЦИЈЕ
ОРГАНА
Ass. dr Саша Боровић, mr sc. кардиохирург и трансплантациони хирург
Ass. dipl. ing. Владан Боровић, IT експерт
Проф. др Душан Шћепановић, хирург, мастер Менаџмента у здравству

 

http://www.domomladine.org/debate/tribina-kakav-zakon-o-transplantaciji-nam-treba

 

 

03.02.2016.

ТРИБИНА: РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА СА АКЦЕНТОМ НА ОДГОВОРНО ВЛАСНИШТВО НЕДЕЉА,21. ФЕБРУАР 2016. У 19:00 ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА Трибина Биоетичког друштва Србије


Говоре: Будимир Грубић, в.д. директора Ветерине Београд; Елвир Буразеровић, председник НВО ORCA;
др вет. мед. Александар Тасевски, ветеринар мале праксе; Зоја Јовановић, председник Удружења за заштиту права животиња АРЦ

http://www.domomladine.org/debate/tribina-resavanje-problema-napustenih-zivotinja-sa-akcentom-na-odgovorno-vl

 

25.01.2016.

САОПШТЕЊЕ  ЗА  ЈАВНОСТ

У вези са предлогом измене Закона о трансплантацији органа, Биоетичко друштво Србије (БДС)  
обавештава јавност да је још током 2013. године на иницијативу почасног члана БДС,
проф. др Душана Шћепановића организовало јавну расправу у Дому омладине Београда (24.12.2013. године) http://www.domomladine.org/debate/tribina-sta-treba-promeniti-u-zakonu-o-transplantaciji/ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1488176/Pretpostavljena+saglasnost+za+ve%C У оквиру ове јавне расправе, проф. др Шћепановић је детаљноизнео свој предлог измене
Закона о трансплантацији органа који се заснива на претпостављеној сагласности, а детаљи
овогпредлога доступни су на линку Биоетичког друштва Србије од2013. године:
http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/68534.pdf http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/odrzane_tribine.dot На предлог проф. др Шћепановића, 29. јула 2014. године, Трансплантациона мрежа Србије (ТМС)
 и БДС шаљу ЗВАНИЧНУ ИНИЦИЈАТИВУ за измену Закона о трансплантацији Министарству здравља
Републике Србије. Идентичну иницијативу проф. Шћепановић је послао Одбору за здравље и породицу
Народне скупштине Републике Србије у фебруару 2015. Иницијативу су подржали и ТМС и БДС,
а од октобра 2015. године и Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије (СОБИРС).
Истичемо чињеницу да је из Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије,
проф. др Шћепановић добио ПОТВРДУ да је ИНИЦИЈАТИВА ЗВАНИЧНО ПРИМЉЕНА и да ћемо као
предлагачи благовремено бити обавештени када ћемо бити позвани да Одбору представимо детаље и
значај нашег предлога. Због академског и интелектуалног поштења које је у нашем друштву обезвређено, обавештавамо јавност
да је иницијатор и идејни покретач предлога измене Закона о трансплантацији органа који се базира на
претпостављеној сагласности проф. др Душан Шћепановић што можемо да документујемо бројним дописима
које проф. др Душан Шћепановић упућује надлежним установама још од 2007. године, а од 2013. године као
почасни члан БДС. У Београду, 23.01.2016.
Председник БДС Проф. др Зоран Тодоровић Потпредседник БДС Доц. др Сандра Раденовић

 

Саопштење у интегралном облику.

 


 

14.01.2016.

Поштоване колегинице и колеге,

 

Јануарска трибина Биоетичког друштва Србије под називом

"ТАТА, ТИ СИ ЛУД"- ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ОЧИНСТВА одржаће се у четвртак, 21.

јануара 2016. у 19h у ТРИБИНСКОЈ САЛИ ДОМА ОМЛАДИНЕ БЕОГРАД

Говори: Миша Стојиљковић, новинар и психолог

http://www.domomladine.org/debate/tribina-tata-ti-si-lud-izazovi-savremenog-ocinstva/

 

21.12.2015.година

Трибина под називом 'ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА  У СРБИЈИ-ДЕТЕ ЈЕ НАЈСКУПЉА СРПСКА РЕЧ', ОДРЖАЋЕ СЕ У ПОНЕДЕЉАК, 21. ДЕЦЕМБРА У 19h У ТРИБИНСКОЈ САЛИ ДОМА ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-vantelesna-oplodnja-u-srbiji-dete-je-najskuplja-srpska-rec/

ТРИБИНА: FAIRTRADE / ПОШТЕНА ТРГОВИНА

 

ПЕТАК, 27. НОВЕМБАР 2015. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
Говоре: проф. др Татјана Јованић, Правни факултет Београдски универзитет;
Видоје Ђурковић, дипл.правник и Павлинић Јуро дипл.инг.ел, CAUSA SQN доо
Београд; представници МУП-а Републике Србије и експерти
Организатори: Биоетичко друштво Србије у сарадњи са МУП-ом Републике Србије

http://www.domomladine.org/debate/tribina-fairtrade-postena-trgovina/
 
ТРИБИНА БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ: МЕДИЈИ И МЛАДИ - БОРБА ТИТАНА

СРЕДА, 21. ОКТОБАР 2015. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА БИОЕТИЧКОГ  ДРУШТВА  СРБИЈЕ
Говоре:
мр Александра Бокан, комуниколог,
Дијана Ивановић, уредник рубрике у Радио Београду 2,
Биљана Ђоровић, уредник у Радио Београду 2, аутор емисије Силен,магистарсоциологије културе и докторанд теорије медија,
Смиљана  Цвјетковић, мастер психологије и докторандкиња, Медицинскифакултет БУ.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-mediji-i-mladi-borba-titana/

 


ТРИБИНА: НЕ ЗАБОРАВИМО ОНЕ КОЈИ ЗАБОРАВЉАЈУ

ПОНЕДЕЉАК, 21. СЕПТЕМБАР 2015. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
ТРИБИНА БИОЕТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ. Поводом Светског дана обележавања борбе против Алцхајмерове болести! Модератор и организатор:  Др Павле Пиперац.
Предавачи: Др Павле Пиперац, доктор медицине, мастер неуроетике; Мр Надежда Сатарић, председник управног одбора Удружења грађана „Снага пријатељства - Амитy"; Александра Јовановић, уредница портала „Пензин", неформални старатељ особе која је боловала од деменције; Др sc.iur. Хајрија Мујовић Зорнић, научни саветник, доктор медицинског права, Институт друштвених наука у Београду.

Учесник трибине Биоетичког друштва Србије "Не заборавимо оне који заборављају" биће и Проф. др Драган М. Павловић, неуролог, психијатар, неуропсихолог, психотерапеутПроф. Павловић предаје неурологију на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) Универзитета у Београду, као и неуропсихологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду и Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.
Проф. Павловић се усавршавао у врхунским институцијама у свету: у САД (Бостон, Сан Дијего, Хјустон), Великој Британији (Лондон) и Аустралији (Мелбурн). Аутор је великог броја стручних и научних радова и књига из области бихевиоралне неурологије, неуропсихологије, опште неурологије и психијатрије.
Бави се неурологијом, психијатријом и неуропсихологијом, а уже области интересовања су му деменције, трауме мозга, Лајмска болест, болна стања у неурологији, хроничне цереброваскулне болести, полинеуропатије, као и стања са поремећајима понашања, емоција и когниције. Осим тога, Проф. Павловић се бави и применом витамина и других суплемената у третирању неуролошких и психијатријских болести, као и едукацијом лекара, психолога и фармацеута и других медицинских радника у наведеним областима.

http://www.domomladine.org/debate/tribina-ne-zaboravimo-one-koji-zaboravljaju/



Више података о Биоетичком друштво Србије

Датум уписа у Регистар: 2. јуна 2008.год.
Оснивачка скупштина: 9. априла 2008.год.
Председник: проф. др Зоран Тодоровић
Број чланова (април 2015.): 107

 

Председник: проф. др Зоран Тодоровић
Потпредседник: доц. др. Сандра Раденовић
Секретар: Драгана Стојић, дипл.прав.
Управни одбор: проф. др Зоран Тодоровић, доц. др Сандра Раденовић, проф.др Карел Турза, проф.др Слободан Савић, проф.др Тања Јовановић, др Драган Илић, проф.др Александар Дамјановић, проф.др Маријана Вучинић, проф.др Војин Ракић, др Хајрија Мујовић, Драгана Стојић, дипл.прав.

Надзорни одбор: проф. др Марија Мостарица, проф.др Живана Милићевић, проф.др, Владимир Бумбаширевић, асист.др Вида Јеремић, доц.др Александар Трбовић

 

Годишња чланарина: 1.000,00 динара
Рачун за уплату чланарине: 180123121000717188
Пословна банка: ALPHA BANKA у Београду